Nakon trudnoće i porođaja veliki broj žena suočava se sa dijastazom trbušnih mišića – verovatno jednim od najupornijih problema i možda najtežih za rešiti u postporođajnom periodu.

Šta je to dijastaza? Diastasis recti je prolaps mišića trbušnog zida, rectus abdominisa, iznad, oko i ispod pupka. Manifestuje se u vidu jasno vidljivog ispupčenja u središnjem telu stomaka (u težim slučajevima nalik na izgled stomaka u 5. mesecu trudnoće), ili u vidu duguljastog ispupčenja vidljivog samo u određenim položajima tela – prilikom izvijanja leđa unazad (hiperekstenzije), prilikom spuštanja iz sedećeg u ležeći položaj, kao i prilikom izvođenja klasičnih vežbi za trbušne mišiće. Ovo nije kila, mada se dijastaza često ume javiti udruženo sa pupčanom ili abdominalnom kilom, ali svakako nije bezazlen problem.

Mišići trbušnog zida i leđa u mesecima nakon porođaja veoma su slabi, što uzrokuje bolove u leđima, najčešće lumbalnom i torakalnom delu, s obzirom da ne vrše u potpunosti svoju funkciju, oslabljeni su. Po pravilu, opterećenje, stres, nedovoljna količina sna, dojenje, nošenje deteta, zajedno sa već postojećom dijastazom, daju velike funkcionalne probleme, bolove, povijenost leđa, telesne asimetrije, išijas i uklještenja nerava. Iako se dijastaza često tretira kao estetski problem, jasno je sve više i u zdravstvenim krugovima da je u pitanju funkcionalni zdravstveni problem, kome se mora pristupiti terapeutski i terapijski – kroz kineziterapiju, vežbe, funkcionalnu masažu, jasno definisanu ishranu, a u najtežim slučajevima i kroz operativni zahvat.

Uzroci dijastaze nalaze se u različitim faktorima, dok se na neke od njih nažalost ne može ni preventivno uticati – genetska predispozicija, hormonski status, hormonska suplementacija tokom trudnoće. Na druge faktore, međutim, možemo delovati, preventivno ili korektivno, a to su način ishrane, trening, izbegavanje velikih opterećenja pri treningu, izbegavanje opterećenja u perodu tokom i neposredno nakon trudnoće, ili nošenje postporođajnog pojasa koje se savetuje kod ovog problema.

Da li se dijastaza češće javlja kod žena koje su se porodile carskim rezom ili prirodnim putem – razlike nema. Da li se češće javlja kod gojaznih ili mršavijih – takođe nema razlike. Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da su posle blizanačkih trudnoća žene podložnije nastanku prolapsa, ali ni to nije pravilo. Takođe, praksa pokazuje da su žene sa jačim trbušnim mišićima u periodu pre trudnoće, podložnije nastanku dijastaze, odnosno da se u njihovom slučaju jaki trbušni mišići nakon neminovnog širenja materice tokom trudnoće, nešto teže vraćaju u svoj prirodni fiziološki položaj. U slučajevima velikih dijastaza (4 do 5 prstiju ili širih) nije nažalost moguće vratiti stomačne mišiće u prvobitan (preporođajni) položaj. Jedino rešenje tada je operacija (ukoliko imate i kilu, rešićete dva problema jednim udarcem), ali tek pošto završite sa svim planiranim budućim trudnoćama. Međutim, dobra vest je što se u velikom broju slučajeva ovo stanje MOŽE delimično ili u potpunosti rešiti, uz pravilno tretiranje ovog problema – kroz odgovarajuće vežbe i zdravu izbalansiranu ishranu. Pojedine vežbe za trbušne mišiće se nikako ne smeju izvoditi, pošto mogu pogoršati stanje odnosno proširiti prolaps ili čak uzrokovati kilu, te se savetuje da vežbate pod nadzorom stručnog trenera ili fizioterapeuta.

Vežbe za dijastazu mogu se izvoditi i kod kuće, ali je svakako preporuka da ih najpre radite pod stručnim nadzorom, kako biste izbegli mogućnost pogoršanja stanja ili pojave bolova u leđima. Prilikom izvođenja vežbi, važno je da stomak držite uvučenim sve vreme (nećete imati osećaj da ga držite uvučenim, dijastaza to onemogućava, ali svakako dubinska kontrakcija će postojati), a karlica mora biti podvučena, bilo da radite vežbe u stojećem ili ležećem položaju (leđa moraju biti pripijena uz pod, odnosno karlica podvučena). Upravo uvlačenjem stomaka aktivirate sve mišićne slojeve, posebno dubinske mišiće, što je u prvim mesecima posle porođaja ključno u tretiranju ovog stanja.

Od velike važnosti je svakako i ishrana i rehidratacija. Unos prostih šećera, mlečnih proizvoda, inflamatornih namirnica, transmasti (kroz grickalice, konzerviranu i prženu hranu), kao i nedovoljan unos zdravih omega 3 masti, polifenola, složenih ugljenih hidrata i tečnosti, uz nepostojanje fizičke aktivnosti (nema razvoja mišićne komponente u predelu stomaka), uzrokuju nagomilavanje masnih naslaga, posebno viscelarnih masti (masti unutrašnjih organa, centripetalno raspoređenih u predelu trbuha), i zadržavanje vode u organizmu. To za posledicu ima povećanje obima struka, nadimanje, a samim tim i širenje prolapsa. Zbog toga je neophodno sprovoditi režime zdrave i izbalansirane ishrane, i redovnu fizičku aktivnost, sa ciljem izgradnje mišićne, a smanjenja masne komponente, odnosno rasterećenja trbuha, smanjenjem telesnih obima i ukupne telesne mase. Kod osoba koje nemaju višak kilograma, trebalo bi svakako uraditi analizu telesnog sastava i procenu mišićne snage, što će omogućiti da se donese zaključak o mogućem tretiranju dijastaze. Broj kilograma nije od presudnog značaja, već telesni sastav – udeo mišićne i masne komponente, kao i količina vode, u našem organizmu. Na osnovu toga mogu se propisati personalni programi treninga, korektivnih vežbi i ishrane, sa ciljem potpunog postporođajnog oporavka i zatvaranja dijastaze.